Svet HP

.
 
PrijemRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Moj prvi roman-by Lily Luna Potter

Ići dole 
AutorPoruka
Lily Luna Potter
3 godina
3 godina
avatar

Ženski
Broj poruka : 92
Godina : 21
Datum upisa : 18.01.2009

PočaljiNaslov: Moj prvi roman-by Lily Luna Potter   Ned Mar 01, 2009 10:00 pm

Da ne bih morala da "hvatam" vase komentare, molim sve clanove da nakon svakog dela moje price kazu sta misle, u ovoj istoj temi.....hvala svima u napred.......Smile
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lily Luna Potter
3 godina
3 godina
avatar

Ženski
Broj poruka : 92
Godina : 21
Datum upisa : 18.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Moj prvi roman-by Lily Luna Potter   Ned Mar 01, 2009 10:00 pm

Sunce je svitalo, a ona je bila budna, nije mogla da spava, ne posle onog sto se juce desilo.Ustala je, otvorila prozor i dok je blagi povetarac milovao po licu odlucila je da se ne vrati u krevet vec da, budci da niko nije jos budan, proseta to pristanista.
Setala je dugackom, kamenom stazom ne mareci da li sada neko brine za nju.Vreme je bilo divno, cuncano, kao stvoreno za setnju, dok je blagi povetarac leprsao.
Jos su se mogli cuti zvuci talasa koji su potiskivali kamencice na samom kraju obale i krici galebova koji su izlazili iz luke, prateci brodove pune turista koji su napustali ostrvo.
Iako je dugo boravila na ostrvu, idalje nije mogla odoleti pogledu na more koji je u njoj izazivao osecaj slobode.
Pomirila se sa cinjenicom da se mora vratiti kuci jer je jutro vec polako odmicalo.
Kod kuce je sacekala njena tetka i Pufi (njen veliki,debeli, krzneni, vec uveliko matori macak).Iako je njena tetka bila mirna i razumna zena nije joj se svidelo to sto je Fibi isla do pristanista bez icijeg znanja.Ostro je prekorila,a zatim su obe sele da jedu njen skromni dorucak.
-Razumem da nakon onoga od juce nisi mogla da izdrzis, a da se ne vratis na pristaniste, ali to je bilo isuvise opasno.
-Moji roditelji, porodica,sve, sve je nestalo, samo zbog, uh…..
-More je tako zelelo,duso,niko nije mogao nista da ucini.
-Tetka, moje roditelje nije odnela morska struja, neko ili nesto ih je odvuklo na dno mora.
-Nemoj menjati sudbinu.Tvoji roditelji su bili obrazovani ljudi, ne vidim razlog zasto bi ih iko povredio.
-Taj, koji ih je ubio, platice mi za to, a ti, ti ces videti da sam ja u pravu.
Ona ustade od stola i otrca u svoju sobu, zalupivsi vratima.

………………………………………..

Ni nekoliko dana kasnije Fibi nije oklevala, a da se ponovo ne vrati na more gledajuci mesto gde su se njeni roditelji utopili u dubini okeana……..Ona je bila ubedjena da su njeni roditelji namerno ubijeni, iako su sve cinjenice ukazivale na to da nema smisla zasto bi neko to namerno uradio…..
-Ustaj, spavalice…..Jutro je……-zacuo se tetka Mardzin glas……
Usla je u Fibinu sobu, ali krevet je bio prazan…….Uredno sredjena posteljina ukazivala je na to da je Fibi jos davno otisla iz kuce…….
Tetka Mardz snazno je vrisnula, ispustila posluzavnik, i u trku izasla iz sobe, slucajno gurnuvsi Pufija koji se zatetura i pade na pod, nemogavsi ustati…..Tetka Mardz izlete iz kuce, kao da je znala da Fibi nije otisla u setnju…..Imala je los predosecaj….Nakon par minuta tetka je, u svojoj kucnoj haljini stigla do plaze, gde se vecina ljudi okupila, pa nije mogla videti sta se desava……Kada se nekoliko ljudi pomerilo, tetka se progurala do sredine mase gde je videla, ono sto je delimicno predvidjala……Jedan hilikopter u vazduhu, sa nekoliko ljudi u njemu, nadletao je vodu…….Kada je tetka pogledala dole videla je devojcicu kako se davi u vodi…….Znala je da je to njena Fibi……
Kada su izvadili Fibi iz vode i odveli na plazu, doktor je dao Fibi vestacko disanje i ona je ubrzo dosla k svesti…..Doktor je rekao da bi bilo bolje da ode u ambulantu, dok ne vide dali je povukla neku bolest ili slicno od vode koje se napila……Ali tetka Mardz je vrisnula i rekla:”Nemoze, moju malu, da mi date odmah!Ona ide kuci, samnom!”…….
Kada su stigle kuci, Tetka Mardz polozi Fibi u krevet i brzim korakom ode u kuhinju da joj spremi toplu supu……Kada joj je donela supu u krevet, Fibi nemocnim glasom izusti:”Izvini”……..Tetka joj dade da jede supu, a zatim izadje iz sobe, ostavljajuci je da odspava…….I razgovor ostade ne dovrsen…….

………………………………………..

Nakon par nedelja, niko nije ni pominjao dogadjaj kada se Fibi umalo nije udavila, iako niko nije imao o cemu drogom da prica, jer je sve nasedeoce ostrva Mardz zamolila da Fibi ostave na miru, jer je potresena zbog svega ovoga……..Buduci da su jedino sto je sada trebalo Fibi bili prijatelji i tople reci, Mardz odluci da saslusa sta ona misli o onom dogadjaju sa njenim roditeljima i da je podrzi……Kada joj je Fibi ispricala da ona misli da su njeni roditelji namerno ubijeni pocela je najednom da place, tako da je nista nije moglo zaustaviti………Tetka Mardz joj dade maramicu i izadje iz sobe, ostavljajuci Fibi da se malo smiri…..Sutradan:
-Kada je pozar zahvatio vilu mojih roditelja, jedino sam ja prezivela……Znala sam da se to nije slucajno desilo, kao ti sada sa tvojim roditeljima……Tako smo kasnije saznali da je kapetan Ramon podmetnuo pozar……Verovatno ima istine u tvojoj prici, duso…..Ali bolje da zasada ne posecujes luku….U redu?....
-U redu, tetka, hvala ti sto me razumes……Smile
I tako, sve ostade na ovome…….
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Lily Luna Potter
3 godina
3 godina
avatar

Ženski
Broj poruka : 92
Godina : 21
Datum upisa : 18.01.2009

PočaljiNaslov: Re: Moj prvi roman-by Lily Luna Potter   Ned Mar 15, 2009 10:06 pm

Oko pet godina kasnije Fibina voljena tetka Mardz je umrla…..Fibi je tada imala 14 godina…….Tesko je podnela tetkinu smrt jer je znala da bez nje ne moze nista i da vise nema zivih rodjaka sa kojima moze ziveti…..Fibi je sada bila sama, prepustena na mislos il’ nemilost Bogu….Ostalo joj je samo da ceka dok ne vidi hoce li podeliti istu sudbinu sa njenom tetkom ili pak njenim roditeljima…..
Fibi je ostala da zivi u tetkinoj kuci na malom ostrvcetu…..Svi koji su ziveli na ostrvu i znali sta se desilo maloj Fibi, sazaljevali su je i pomagali joj koliko god su mogli……Dosta njih je i ponudilo Fibi da zivi sa njima, ili su joj spremali hranu i donosili u kucu svaki dan kako bi Fibi mogla da nastavi normalno da zivi……Ali Fibi posle svega onoga nije mogla da nastavi normalno da zivi……Nije mogla da jede, spava, dise…..Ali nakon par meseci dosao je na ostrvo, mlad decak po imenu Felip Ramon…….Imao je svega dve godine vise od Fibi i takodje je bio bez roditelja…….
Fibi se setala travnjakom vracajuci se iz prodavnice s kupljenim namirnicama…..Kada u nju udari Felip, koji je trcao ne gledajuci kuda ide……

-Joj izvini, molim te…..
-Nisi ti kriv, ja nisam gledala kuda idem…..
-Ne, ne…..Ja sam udario u tebe trceci…..
-Ma nema veze……Uzgred, ja sam Fibi……
-Ja sam Felip…..Nov sam ovde…..Dos’o sam iz Spanije….Ja nemam roditelje…..
-O, kakva slucajnost, nemam ni ja……Pre oko sest godina su poginuli na moru…..
-Stvarno mi je zao……
-Nisi ti nizasta kriv….Hoces u moju kucu, na dorucak?.....
-Sto da ne….A mozemo i bolje da se upoznamo…..
Od tada Fibi i Felip su najbolji prijatelji….Sve jedno drugom pricaju i ne razdvajaju se…..Felip je na Fibin predlog (posto nema kucu) presao da zivi kod nje…..Jedno drugo se ispomazu i kao blizanci su…..Nakon dve godine mira i srece Fibi i Felip, dobise pismo od nepoznatog posaljioca….

“Dragi Felipe,

Ja sam Dijego Ramon, tvoj ujak……Nedavno sam cuo, da je moj rodjak odseo na ovom ostrvu…Odmah sam se raspitao i saznao da si to ti, dragi Felipe…..Cuo sam naravno i za tvoju prijateljicu…..Trenutno jako dobro stojim sa novcem i imam vilu na jednom divnom mestu u Americi…..Tu trenutno zivim….Ako zelite, ti i tvoja prijateljica, mozete preci ziveti kod mene…..Imam jednog agenta na ostrvu na kom ste vi preko kog mozete nabaviti karte za Ameriku da dodjete kod mene……Brodom biste otisli sa ostrva, pa biste preseli na moj privatni avion koji bi vas odvezao do Amerike, gde bi vas na aerodromu cekao ja……Ako vam predlog zvuci primamljivo kontaktirajte mog agenta, i on ce vam organizovati put u Amriku….

Do tada, pozdrav, dragi rodjace…….”

-Vauuu…..Nisam ni sanjao da imam jos zivih rodjaka……A kamoli bogatih…..Sta mislis Fibi?......
-Predlog zvuci divno…..Hocemo li?.....
-Naravno…..

Sutradan, Fibi i Felip rano ujutro nadjose Dijegovog agenta……Put brodom trebao je poceti za dva sata…..Za to vreme, oni se spakovase i odose do pristanista, gde sacekase pocetak putovanje……Kada brod krenu, njih dvoje ostavise prtljak i krenuse na zadnji deo broada……Hranili su galebove, smejali, i radosno iscekivali dolazak u Ameriku……Kada se iskrcase sa broada, agent im pokaza hotel u kom ce prenociti……Sutra ujutru oko 10:00 sati, Dijegov agent povede ih na aerodrom……Kada udjose u avion, bilo je potrebno samoda sacekaju dok ne stignu u Ameriku gde su svi njihovi problemi reseni……
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Moj prvi roman-by Lily Luna Potter   

Nazad na vrh Ići dole
 
Moj prvi roman-by Lily Luna Potter
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Svet HP :: Diagon Aleja :: Biblioteka-
Skoči na: